Чланице Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Новог Сада:
ОДЛУКА
Овом одлуком одређује се максималан број запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за календарску 2015. годину.
Максималан број запослених на неодређено време, у систему државних органа и систему јавних служби:
Поводом заједничког предлога овлашћених предлагача, којим је пред Уставним судом покренут поступак за оцену уставности одредаба члана 20. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, Уставни суд је на данашњој седници донео решење којим се обуставља извршење појединачних аката који би били донети на основу спорних законских одредаба.
Анализирајући оспорене одредбе у контексту закона којима се, са једне стране, уређује радноправни статус запослених у јавном сектору и, са друге стране, закона којим се уређује стицање права на старосну пензију, Уставни суд је утврдио да се одредбама члана 20. оспореног закона уређује институт престанка радног односа по сили закона, као један од начина смањења броја запослених у јавном сектору, да је основ престанка радног односа у овом случају испуњење услова за старосну пензију и да по овом основу радни однос може да престане само женама, а не и мушкарцима запосленим у јавном сектору. Зато је Суд оценио да је прописивање законског основа за престанак радног односа због навршења одређених година живота, које се односи само на жене и којим се, индиректно, једно законско право (право на старосну пензију под повољнијим условима у погледу навршених година живота) претвара у основ престанка радног односа, спорно са становишта Уставом гарантоване забране дискриминације по основу пола, а посредно и са становишта Уставом зајемчене доступности свих радних места свима под једнаким условима.
Према Закону о Уставном суду, Суд може обуставити од извршења појединачни акт који је донет или радњу која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице. Имајући у виду да почетак примене члана 20. Закона има за последицу утврђивање престанка радног односа лицима која испуњавају услове предвиђене овим одредбама, те да мере рационализације броја запослених у јавном сектору подразумевају укидање појединих радних места или смањење броја запослених у субјектима на које се Закон примењује, Уставни суд је оценио да ове околности представљају неотклоњиве штетне поседице за лица на која би се спорне одредбе примениле и да зато постоје оправдани разлози да се, до доношења коначне одлуке о спорним питањима, обуставе од извршења појединачни акти који би били донети на основу тих одредаба.
Влада Републике Србије
Генерални секретаријат Владе Министарство државне управе и локалне самоуправе Министарство финансија
Предмет: Утврђивање максималног броја запослених у јавном сектору на неодређено време у систему локалне самоуправе за Град Нови Сад
Поштовани,
Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (“Сл. Гласник РС”, бр. 68/2015) прописан је поступак одређивања максималног броја запослених у јавносм сектору, конкретно, у систему локалне самоуправе за градове и општине, па и за Град Нови Сад. У поступку учествују Влада Републике Србије, Генерални секретаријат Владе, Министарство државне управе и локалне самоуправе и Министарство финансија. Имајући у виду наведено, обраћамо Вам се као учесницима у овом поступку, јер као Синдикат који представља и заступа интересе радника, сматрамо да су многобројна решења дата у Закону погрешна, те да би њихова примена довела до великог отпуштања, самим тим и незадовољства радника, а и само функционисање система локалне самоуправе би било доведено у питање.
Максималан број запослених у систему локалне самоуправе за Град Нови Сад одређује се применом следећег основног критеријума, а то је 18 запослених на 1000 становника (чл. 8 Закона), уз мале корекције садржане у чл. 16 Закона.
Дословном применом ове рачунице, долази се до чињенице да цео систем локалне самоуправе Града Новог Сада треба да има око 6.000 радника, што је имајући у виду тренутно стање дупло мање, односно да ће сваки други радник који тренутно ради у систему локалне самоуправе остати без посла!!! Ако се узме у обзир да је према евиденцији НЗС број незапослених у Новом Саду 27.144, стопа незапослености око 20%, те да тржиште рада фактички не постоји, овим људима не преостаје ништа него да се придруже мигрантима на неком од граничних прелаза и срећу потраже ван наше земље.
Приликом утврђивања броја становника у Граду Новом Саду, што је у директној узрочно- последичном везом са бројем запослених који ће остати без посла, не може се поћи од броја становника по последњем попису становништва који је извршен 2011. године, јер не одговара истини и стварном стању на терену. Наиме, према попису становништва у Граду Новом Саду живи 335.701 грађанин. На последњим парламентарним изборима који су одржани 2014. године број бирача, односно лица која имају пребивалиште на територији града и старија су од 18 година је 325.696 лица. Самим тим податак о броју становника није тачан, јер број лица до 18 година никако не може бити испод 10.000. Само број ђака (основне и средње школе) у Новом Саду, је укупно 44.364, и то 28.608 деце каја иде у основне школе и 15.756 средњошколаца. Такође се мора узети у обзир да је Нови Сад универзитетски центар, те да велик број студената борави у граду, а да нема пријавњено прибивалиште. Укупан број студената Универзитета у
Новом Саду је 50.358 студената. Број деце предшколског узраста се креће око 25.000. Самим тим стварни број грађана који фактички живе у граду је монго већи, од оног израженог у подацима из пописа за бар још 120.000 лица, односно у погледу броја лица која чине максималн број по формули из закона тај број је 8.400 и већи је за 2.100 запослених од оног који се добије када се као основа узме број становника по попису из 2011. године.
Последице дословне примене оваквог начина утврђивања максималног броја запослених је чињеница да ће од тренутног броја радника бар 50% њих остати без посла!
Долази се до закључка да су средине које су развијеније, у којој је природни прираштај позитиван, бити кажњене драстичним смањивањем броја запослених, а самим тим и обима и квалитета, пре свега комуналних услуга.
Сва јавна комунална и већина других јавних предузећа којима је оснивач Град Нови Сад, није ни индиректни ни директни корисник буџета града. Бројне услуге (вода, грејање, пијачарина, превоз, паркинг, сахрањивање и сл.) се плаћају директно од корисника услуга, не из буџета, па број запослених не утиче никако на већа или мања оптерећења буџета, односно неке будуће уштеде.
Сматрамо да се примена оваквих решења из Закона никако не може довести до испуњења циља због којег је Закон донесен. Напротив, последице примене оваквог Закона су већи број незапослених, социјална угроженост дела грађана Новог Сада и лошије функционисање целог система локалне самоуправе.
Stranačko kadrovanje Treće Srbije u JP "Informatika": Zaposlili svoje, pa oterali 19 radnika
3. april 2015. / Izvor: Blic
U JP "Informatika", koje vodi kadar Treće Srbije, u poslednje dve godine zaposleno je za stalno 65 novih radnika. Od toga, petoro je zaposleno u jednom danu.
Ovo potvrđuju i skenirani podaci koji su "Blicu" poslati iz "Informatike". Preko studentske zadruge primljeno je još 28 radnika, što znači da platu primaju 93 osobe. Među novozaposlenima su većinom pripadnici Treće Srbije, njihovi supružnici i rođaci.
Zapošljavanje je počelo odmah nakon izbora, a nastavljeno je do kraja 2014. uprkos zabrani zapošljavanja. Od jula 2014. do decembra zaposleno je još 15 novih radnika. Od toga, petoro u jednom danu. Opširnije
