ОДГОВОР МАЈЕ ГОЈКОВИЋ

СИНДИКАЛНИ ИНФОРМАТОР
10. март 2011. године

Министар за животну средину Оливер Дулић, најавио је Закон о комуналним делатностима који треба да дефинише успостављање јавно приватног партнерства у овој области. Државних пара више нема, комуналне делатности морају се развијати, али процес партнерства мора се јасно контролисати. Због спречавања могућих малверзација мора постојати неко тело на нивоу државе које ће давати сагласност на сваки од уговора који локалне самоуправе буду потписивале са потенцијалним стратешким партнерима.
Процес који се сада одвија у ЈКП "Водовод и канализација" је непознаница за ширу јавност. Градоначелник и члан Већа задужен за комуналну делатност морали би да изложе свој план јавно у Скупштини града у вези овог предузећа, као и о детаљима новог саветовања консултантске куће која је ангажована. Сећате се да су када су завршили први део саветовања о стању у ЈП И ЈКП изнели извештај и препоруке на јавној седници скупштине града, а одборници су имали могућност да постављају питања.
Не знам шта се данас дешава, па ме занима, као грађанина Новог Сада, будућег и садашњег корисник услуга овог предузеца, судбина комуналног сектора.

Почела битка за водене ресурсе

Светски дан вода, који се обележава 22. марта, ове године у Новом Саду се умногоме разликовао од претходних. Фактички тог дана је отворен пут приватизацији, а тиме и стварању монопола над водним ресурсима. Баш чудна подударност, да је на тај дан наш новосадски Водовод делио своје летке да би убедио грађане како је приватно партнертство (читај приватизација) ЈКП Водовода и канализације у Новом Саду, једини спас за Новосађане. Главно образложење за ту идеју, по речима иницијатора, лежи у томе да нам је стратешки партнер потребан да нас научи како да водимо фирму, да нам помогне са модерном технологијом, те како да користимо приступне фондове, јер по њиховој тврдњи ми то не знамо. Као главни разлог доласка стратешког партнера, иницијатор ове идеје наводи да више неће у ЈКП Водовод и канализацији радити ,,нерадници,,. Невероватно, а надам се да је то и самокритично признање да садашње руководство није у стању да води овако компликован систем водоснабдевања Новог Сада применом нових технологија. Случајно или намерно нису рекли грађанима да приступни фондови ЕУ нису отворени за сарадњу са приватним партнерима већ само са државним. Што се тиче ,,нерадника,, за то им не треба приватни партнер. Наш закон о раду је довољно ригорозан и даје директорима превелика овлашћења у тој области.
Светска банка даје помоћ државама које имају растуће потребе за водом за пољопривреду, енергетски сектор, становништво и природу. Аналитичари, међутим сматрају да се иза тога крију сасвим други циљеви, да почиње нова етапа у борби за монопол над водом (као што се води и борба за монопол над енергентима и храном), како би се ефикасније контролисало понашање становништва на планети. Општа оцена је да онај ко има монопол над храном, водом и енергијом може да манипулише становништвом ефикасније него било којим другим средством. Ова иницијатива усмерена је на штету народа држава у развоју и ресурса тих држава (конкретно воде), јер ће бити купљени од стране мултинационалних корпорација, а средства (тзв. хуманитарна помоћ) , као што се већ мноштво пута догодило, биће потрошена на плаћање консултација и других услуга компанија из иностранства. Подсећамо, да су на иницијативу Светске банке власти Боливије, 2003. године, приватизовале водне ресурсе, што је довело до невероватног раста цене питке воде и за последицу имало (пошто се становништво окренуло преосталим природним изворима) пораст инфекција. Све ово је изазвало масовне протесте и принудило транснационалисте да побегну из ове државе.
То значи да ће бизнис са водом постати један од најисплативијих, јер је у САД, али и у свету под диктатом ове државе, Светске банке и ММФ-а, започео процес приватизације извора питке воде. Пажња целог света у највећој мери прикована је за конфликте око извора нафте. Новости из држава где се налазе нафтни извори су на првим странама светских медија, док ратови за друге ресурсе остају ван пажње јавности. Али, рат за природне ресурсе, који су у геополитици, али и реалном животу, посматрани као извор живота, захуктава се. Стручњаци сматрају да је рат за воду рат будућности. Без нафте је немогуће одржати савремену цивилизацију, али без воде није могућа никаква цивилизација. Није, дакле, никакво изненађење што је питање воде све актуелније у међународним односима
Све веће потребе за водом и раст становништва говоре да ће питка вода у 21. веку бити најдефицитарнији стратешки ресурс. Тренутно све развијеније државе предузимају мере за предупређење нестанка питке воде. Дефицит чисте воде постаће проблем већ ове деценије, јер је то ресурс који је ограничен.
Све ово наговештава да ће недостатак воде брзо постати политички проблем. У многим државама су већ донети закони са циљем очувања и рационалног коришћења вода. Улагање у воду доноси велику добит. На један долар улога добија се од три до 34 долара добити, а оне државе које изоставе из својих планова такве инвестиције могу умањити бруто друштвени производ за 10 посто. Зато се, као и другде у капитализму, у овој области појавила корупција. Преваре у испоруци неквалитетне, уместо квалитетне воде, продаја водних ресурса мултинационалним компанијама, иако национално законодавство то забрањује… Где год су корумпирана политичка руководства неке земље, појављују се тзв. "инвеститори у водне ресурсе" и купују све што се може купити.
Другим речима, суштина проблема је у томе што ће се растуће становништво у врло блиској будућности суочити са недостатком чисте питке воде, а онај ко буде имао контролу (монопол) над водним ресурсом владаће светом.
Из горе наведеног јасно је зашто је Синдикат комуналаца Новог Сада и Привредна комора Војводине - одбор за комуналне делатности против Јавног приватног партнертства (читај приватизације ЈКП водовода и канализације Нови Сад) и зашто су донели истоветне

З а к љ у ч к е

Синдикат комуналаца Новог Сада и Привредна комора Војводине - Одбор за комуналне делатности и стручна јавност сматрају да вода представља ресурс од стратешког интереса и националног значаја и да воду као национално богатство не треба приватизовати, нити укључивати у власничку структуру и управљање страног капитала, јер за тако нешто у држави Србији не постое законски основи.
Искуства из земаља у региону нам говоре и упозоравају да не треба улазити са страним партнерима у било какав облик и модел заједничког улагања и управљања водом као националним богатством који представља природни монопол, а природни монопол по дефиницији припада само држави (народу).
О инвестицијама у водоводу и канализацију искључиво треба да се брине држава (локална самоуправа) - јер се ради о ресурсу од јавног значаја. Приоритет у инвестицијама локалне самоуправе треба да буду инвестиције у водовод и канализацију, јер без здраве воде и добре канализације не може да се замисли једно цивилизовано друштво. То морамо да обезбедимо ми за нас, а никако странци. Овим ресурсом треба да управљамо само ми, а никако нека страна држава или страни капитал.
Светски процес монополизације воде као ресурса, почео је приватизациом водних ресурса земаља у развоју. Глобалне корпорације као стратешки партнери купују изворишта питке воде и постају власници и монополисти питке воде. Остаје отворено питање како се могу усагласити приватизација водних ресурса и право човека на питку воду. Питка вода је ресурс без које није могућа никаква цивилизација

Одбори заједнички констатују, да пре предузимања било каквих мера у поступку увођења јавно-приватног партнерства у ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад, треба имати у виду и:

- да је стратегија за приватизацију јавних система тек у изради,
- да закон о комуналним делатностима још није усвојен,
- да закон о приватизацији јавних предузећа није урађен,
- да имовина није враћена локалним самоуправама,
- да се не зна права вредност локалне имовине, а тиме и новосадског
"Водовода и канализације",
- да о приватизацији или јавном приватном партнерству у Новом Саду
није вођен социјални дијалог,
- да о правим разлозима за увођење јавно-приватног партнерстава
нису обавештени грађани Новог Сада,
- да се одлука о увођењу јавно-приватног партнерстав донесе на референдуму свих грађана Новог Сада.

Председник
Зоран Радосављевић

Број: 31 Нови Сад, 14.04.2011. године

Градски одбор Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Новог Сада је на 8. седници одржаној 08.04.2011. године, разматрајући питање увођења јавно приватног партнерства у ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад, једногласно донео следеће

З А К Љ У Ч К Е

1. ДА СЕ СИНДИКАЛНИ СТАВОВИ И ЗАКЉУЧЦИ РАЗМОТРЕ НА СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКОМ САВЕТУ ГРАДА НОВОГ САДА И ДОСТАВЕ СКУПШТИНИ ГРАДА.

2. ДА СКУПШТИНА ГРАДА СТАВИ ВАН СНАГЕ РЕШЕЊЕ О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ОДЛУКУ СА XXXIII СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА НОВОГ САДА ОД 29. ДЕЦЕМБРА 2010. ГОДИНЕ О ПРИХВАТАЊУ ПРЕДЛОГА КОНСУЛТАНТСКЕ КУЋЕ CSP ИЗ БЕРЛИНА ДА СЕ ЗА ЈАВНО-ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО У ОБЛАСТИ СНАБДЕВАЊА ВОДЕ И ПРЕРАДЕ ОТПАДНИХ ВОДА ПРИМЕНИ МОДЕЛ ЈАВНО-ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО У ФОРМИ ЗАЈЕДНИЧКОГ УЛАГАЊА У МЕШОВИТО ПРЕДУЗЕЋЕ (JOINT VENTURE).

3. ОД ГРАДОНАЧЕЛНИКА ТРАЖИМО ДА ХИТНО ПРЕДУЗМЕ МЕРЕ НА СРЕЂИВАЊУ СТАЊА У ЈКП "ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА" НОВИ САД У КАДРОВСКОМ И ОРГАНИЗАЦИОНО-ТЕХНИЧКОМ СМИСЛУ, РАДИ ШТО ХИТНИЈЕГ ОТКЛАЊАЊА ПОСТОЈЕЋИХ И МОГУЋИХ ТЕЖИХ ПОСЛЕДИЦА У ФУНКЦИОНИСАЊУ ВОДОСНАБДЕВАЊА ГРАДА НОВОГ САДА.

У ПРОТИВНОМ:

- СИНДИКАТ КОМУНАЛАЦА НОВОГ САДА ЋЕ ПОКРЕНУТИ ИНИЦИЈАТИВУ ЗА РАСПИСИВАЊЕ РЕФЕРЕНДУМА ПРИКУПЉАЊЕМ ПОТПИСА ГРАЂАНА НОВОГ САДА ПОЧЕВ ОД 9. МАЈА 2010. ГОДИНЕ.

- ОРГАНИЗОВАЋЕ СЕ ПРОТЕСНА ОКУПЉАЊА И ЈАВНЕ ТРИБИНЕ РАДИ ОСТВАРИВАЊА ИЗНЕТИХ ЗАХТЕВА.

- ПАРАЛЕЛНО ЋЕ СЕ ПОКРЕНУ ПОСТУПЦИ КОД СВИХ НАДЛЕЖНИХ ОРГАНА ДРЖАВЕ, ИЗВРШНЕ И СУДСКЕ ВЛАСТИ.

Председник
Зоран Радосављевић