SINDIKATI JKP GRADSKO ZELENILO NOVI SAD
SINDIKAT JP SPENS NOVI SAD
SINDIKAT JKP STAN NOVI SAD
NOVI SAD, 14. jul 2010. godine
ZBOG NASTALIH PROBLEMA U PREDUZEĆIMA PRINUĐENI SMO DA SE OBRATIMO JAVNOSTI U POKUŠAJU DA PREVAZIĐU NASTALE PROBLEME I DA SAČUVAMO NAŠA PREDUZEĆA I NAŠE RADNIKE
STANJE U KOMUNALNIM PREDUZEĆIMA GRADA NOVOG SADA
Sindikalne organizacije u javno – komunalnim preduzećima SPENS , Zelenilo i Stan, obaveštavaju gradjane Novog Sada i najširu javnost, da je šest meseci, posle štrajka zaposlenih u javno komunalnom sektoru, situacija alarmanta.
Preduzeća su dovedena u velike gubitke, radnici ne dobijaju plate, cela komunalna privreda je pred kolapsom, a Grad u iščekivanju štrajkova u javnim i javnim-komunalnim preduzećima, zbog nepoštovanja osnovnih prava radnika, pre svega prava na zaradu, prava na radno vreme i slično.
Naše sindikalne organizacije podsećaju, da su usvajanjem Planova poslovanja u januaru ove godine, preduzećima smanjeni poslovi, zbog čega danas šest meseci posle štrajka, drastične posledice snose kako preduzeća i zaposleni u njima, tako i građani Novog Sada. Da li je to delo vlasti koja se hvali socijalnom odgovornošću ?
Novim rebalansom budžeta ponavlja se scenario s početka godine. Smanjenjem subvencija, preduzeća se u uslovima krize, svesno i planski uništavaju, što je direktan uvod u sasvim izvestan kolaps komunalnog sistema u Novom Sadu.
U isto vreme, gradska vlast nastavlja sa dosadašnjom politikom zapošljavanja partijskih kadrova, povećanjem koeficijenata podobnima, uz neverovatan paradoks da u ovom trenutku na nivou gradske uprave, ne postoji niko ko se bavi sistemskim problemima komunalne privrede u Novom Sadu. Naše sindikalne organizacije, sa žaljenjem konstatuju, nekompetentnost i nestručnost članova gradskog veća i načelnika gradske uprave za komunalne poslove, koji se apsolutno ne bave resorom za koji su zaduženi.
Radnici Stana i Zelenila su očigledno je prvi na listi za odstrel. Naime, u preduzećima se već prave spiskovi za tehnološki višak, iako ne postoje kolektivni ugovori i socijalni programi. Na delu je potpuno bezakonje, koje rukovodstva ovih preduzeća sprovode uz saglasnost gradske vlasti. Da li je i to delo jedne odgovorne vlasti?
Radnici Stana i Zelenila su na ivici egzistencije. Plate su neredovne, kasne, umanjene su, ne plaća se noćni rad, ne poštuje radno vreme, ne postoji zakon za te radnike. Gradu su se obratili i jedni i drugi, ali Grad je ostao nem za njihove vapaje. Da li je to ta odgovorna vlast za koju smo mi glasali?
Oni su samo primer, koji pokazuje šta u najskorije vreme očekuje i ostala preduzeća. Zbog svega ovoga prinudjeni smo da postavimo pitanje, da li je reč o pripremama za realizaciju najavljenog koncepta javno privatnog parterstva, koji mesecima najavljuje aktuelna gradska vlast, kao navodno neminovno rešenje za čitav komunalni sektor u Novom Sadu. Pri tom nema odgovora na pitanje kolika je socijalna cena jednog ovakvog najavljenog eksperimenta?
Naše sindikalne organizacije pokrenuće u najskorije vreme, inicijativu za ponovnu organizaciju štrajka na nivou čitavog komunalnog sektora.
Na to nas obavezuju zaštita digniteta i dostojanstva zaposlenih i njihovih porodica, kao i interesi gradjana Novog Sada.
ISPLATA ZARADA U 2010. GODINI
U skladu sa Programom Vlade za ublažavanje posledica globalne finansijske krize, Zakonom o budžetu republike Srbije između ostalog propisano je nominalno zamrzavanje plata i isplate božićnih, godišnjih i jubilarnih nagrada i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorom za sve direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, kao i korisnike budžeta jedinica lokalne vlasti.
Pojedine opštine su ovu zakonsku obavezu potpuno nepotrebno i bez jasne pravne osnove počele da primenjuju na svoja javna komunalna preduzeća. Naime, ogromna većina javnih preduzeća koja je lokalna samouprava osnovala za obavljanje određenih komunalnih delatnosti, u smislu Zakona o budžetskom sistemu NISU i NE MOGU BITI direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava.
Zakon o budžetskom sistemu inače indirektne korisnike budžetskih sredstava definiše tako da su indirektni korisnici samo ona javna preduzeća koja se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom. Tako u Zakonu doslovce stoji:
2) Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike, odnosno lokalne vlasti:
3) Indirektni korisnici budžetskih sredstava su pravosudni organi, mesne zajednice, javna preduzeća, direkcije i fondovi osnovani od strane lokalnih vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom, ustanove osnovane od strane Republike, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, kao i budžetski fondovi.
U praksi bi značilo da je indirektni korisnik budžeta samo javno preduzeća npr. za puteve ako se finansira iz javnog prihoda (naknada za puteve po posebnom zakonu o putevima), ili npr. vodoprivredno preduzeće koje se finansira iz namenskog javnog prihoda (vodni doprinos po posebnom zakonu o vodama), ili javno preduzeće za gazdovanje šumama ako se finansira iz namenskog javnog prihoda po posebnom zakonu o šumama.
Sva druga klasična komunalna preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem, daljinskim grejanjem, održavanjem čistoće i javnog zelenila, pogrebnim uslugama, pijačnim uslugama, parkinzima i drugim sličnim komunalnim delatnostima, finansiraju se i ostvaruju PRIHODE PRODAJOM USLUGA (izdavanje računa sa uračunatim PDV) tako da po tom osnovu nikako ne mogu biti korisnici budžetskih sredstava.
Takođe, treba imati u vidu da ova preduzeća u smislu Zakona o budžetskom sistemu ni u slučaju da opština iz budžeta finansira neku važnu investiciju ili od komunalnog preduzeća naruči neku uslugu (npr. čišćenje javnih površina) ne mogu biti svrstana u indirektne korisnike budžetskih sredstava. Naime, dobijene subvencije proističu iz obaveze lokalne samouprave i ne menjaju karakter finansiranja komunalnog preduzeća, a finansiranje komunalnog preduzeća se pogotovo ne menja u slučaju kada opština ugovori i plati određenu komunalnu uslugu na čisto tržišnoj osnovi.
Prema tome, ograničenja iz članova 14. i 15. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu kojima se zamrzavaju zarade i zabranjuje isplata jubilarnih nagrada, NE ODNOSI SE na javna komunalna preduzeća, osim ako se rad ovog preduzeća ne finansira iz nekog namenskog javnog prihoda po posebnom zakonu, a masa zarada za 2010. godinu treba planirati u skladu sa mogućnostima i ograničenjima iz Memoranduma o budžetu koja proističu iz Zakona o javnim preduzećima.
MIŠLJENJE MINISTARSTVA RADA I SOCIJALNE POLITIKE
KOMUNALCIMA SLEDUJU JUBILARNE NAGRADE
Po mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike na osnovu Zakona o radu i Zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru, mugu se isplaćivati jubilarne nagrade i solidarna pomoć zaposlenima u javnokomunalnim preduzećima, ako su za to obezbeđena sredstva.
Jubilarne nagrade se neće isplaćivati zaposlenima za koje se plate obezbeđuju iz budžeta za 2009. godinu. Kada su u pitanju javna preduzeća koja nisu direktni korisnici budžeta, već se sredstva za isplatu jubilarnih nagrada i solidarne pomoći utvrđuju Programom poslovanja javnog preduzeća, a koji je usvojio osnivač, jubilarne nagrade i socijalna pomoć se može isplatiti zaposlenima.
Da pojasnimo, članom 105. Zakona o radu propisano je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaradom se ne smatraju otpremnina pri odlasku u penziju, naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice zaposlenog, naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog obolenja, pokloni za decu zaposlenog do 15 godina života za Božić i Novu godinu, premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda, jubilarna nagrada i solidarna pomoć.
Na osnovu zakona jubilarna nagrada ne predstavlja zaradu već se svrstava u druga primanja koja poslodavac može utvrditi opštim aktom ili ugovorom o radu, naglašavaju u ministarstvu. Ovo pravo zaposlenima u JP i JKP Novog Sada obezbeđuju kolektivni ugovori kod poslodavca kao i posebni kolektivni ugovor na nivou grada.
SPUSTITE SE NA ZEMLJU
Promenila se politička i društvena scena Srbije ovog proleća i leta. Došlo vreme štrajkova. Štrajkuje ojađen narod po zemlji Srbiji, a šta su čekali do sada ? Zar su stvrano verovali i trpeli sve ove godine da će im takozvani socijal-demokrati pomoći da rade i zarađuju, da bolje žive?
Zbog nepoštovanja Zakona o javnim preduzećima, zbog raznih uredbi, zbog nepoštovanja Programa poslovanja JP i JKP i zbog donošenja raznih usmenih "diskrecionih" odluka i predloga lokalnih samodržaca, počeli su da pate i zaposleni u komunalno-stambenoj delatnosti.
Mimo važećih zakona višestruko se kažnjavaju radnici u javnokomunalnim preduzećima i suprotno stanju u Zapadnim zemljama gde su ti radnici jako dobro plaćeni, vlast i političari nastoje da našim komunalcima umanje zarade i ostala primanja. A sve pod izgovorom svetske ekonomske krize.
Niti je rezon, niti razlog za nanošenje zla komunalcima. Država je već novim Zakonom o umanjenju plata, zarada i ostalih primanja ojadila kako zaposlene koji su na budžetu države ili lokalne samouprave, ali i komunalce. Zato ne vidim razlog da lokalni samodršci u Novom Sadu nastoje da otkazivanjem dela posebnog kolektivnog ugovora još jednom ( dvostruko ) ojade radnike koji rade u komunalnoj delatnosti.
Trenutno u Novom Sadu uglavnom u svim JP i JKP ( npr.VIK, Stan, Lisje, Zelenilo, TV Apolo...) stanje je kritično jer nedostaje novac za redovnu isplatu zarada i ostalih davanja.Smatram da su javnokomunalna preduzeća prepuštena od strane osnivača, sama sebi, pa kako se ko snađe.
Gradski čelnici praktično su digli ruke od javnih preduzeća koja su vitalna za funkcionisanje grada. Posledice mogu biti ogromne, a trpeće građani ( mađarski, rumunski, engleski sindrom loše privatizacije). Ono što jedna vlast u mandatu može da uništi generacije građana posle toga ne mogu da poprave.
U svakom slučaju, rekao bih, ne treba lažno koketirati sa građanima, samo i samo radi pobede na izborima. Treba negovati viziju razvoja svih javnih, a posebno javnokomunalnih delatnosti u gradu.Treba prestati sa lažnim dodvoravanjem delu građana o neprimerenim i "velikim" zaradama u JP i JKP u gradu. To su najbezobraznije izjave trenutnih čalnika u gradu i njihovih poslušnika na mestima direktora u javnim preduzećima u gradu.
Bilo bi lepo da čelnici u gradu zalegnu na posao i obezbede dovoljno sredstava u budžetu grada za finansiranje određenih funkcija i razvojnih planova. To bi u svakom slučaju bilo bolje nego da iz budžeta grada troše pare i da se švrćkaju po belom svetu, a po povratku ne donose nikakvu korist građanima Novog Sada.
Ti isti, malo sposobni čalnici grada i njihovi poslušnici u JP i JKP, umeju da potroše, da otmu od radnika, da obnavljaju vozni park, ugrađuju razne đakuzije, novi nameštaj i troše po kafanama odavde do Turske i Egipta, ali ne žele da ulažu u radnike, komunalce i one u drugim privrednim granama. Važno je samo obezbediti materijalnu korist i glasove na izborima.
Sa takvom filozofijom i ponašanjem nećemo daleko dogurati u Evropi, jer ljudi su tamo te bolesti prevazišli još pre nekoloko decenija.
I na kraju, postaje opšte poznato i bez posledica, da poslodavci nastoje da isteraju i otpuste što više radnika iz JP i JKP u gradu, kako bi na njihova radna mesta doveli neke druge ljude.Dokle će radnici da trpe ovaj teror? Možda grešim jer još većini je dobro, ne želim da prognoziram, ali ovi brzo rade i veliki broj radnika naći će se u situaciji da ostane bez posla, posle više decenija rada u državnom preduzeću.
Plašim se da nesrećna sudbina stotine hiljada obespravljenih radnika u državi ne zadesi i komunalce. Postavio bih pitanje, ko će to od nas biti?
BEZ DIJALOGA U NOVOM SADU
OPSTRUKCIJA PREGOVORA OD STRANE OSNIVAČA
Svima je jasno da u Novom Sadu ne postoji drugi reprezentativni sindikat u komunalnoj delatnosti osim vlasti, pa prema tome gradska vlast ima obavezu da pregovara sa Sindikatom zaposlenih u komunalno – stambenoj delatnosti Novog Sada jer je njegov pregovarački tim jedini legalni predstavnik preko 6000 zaposlenih
Na pitanje zašto su od strane gradske vlasti u Novom Sadu zaustavljeni pregovori o otkazivannju finansijskog dela posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u komunalno – stambenoj delatnosti odgovor treba tražiti u sledećim činjenicama.
Pošto je gradska vlast u aprilu otkazala deo posebnog kolektivnog ugovora, koji se odnosi na zarade i ostala socijalna davanja, a pod plaštom svetske ekonomske krize, prvi razgvori dva formirana pregovaračka tima ( grad – sindikat komunalaca) održan je 4. maja i posle toga više ni jedan.
Gradski odbor sindikata komunalaca, koji je formirao svoj pregovarački tim, zakazao je u prostorijama sindikata sledeći sastanak za 28. maj ,ali su predstavnici pregovaračkog tima, dan ranije otkazali prisustvo. Da je došlo do opstrukcije u pregovaranju, bilo je jasno još 14. maja kada je iz Gradske kuće Novog Sada otišao predlog direktorima i predstavnicima sindikata, da sagledaju situaciju i predlože izmene pojedinačnih, odnosno kolektivnih ugovora kod poslodavca u cilju umanjenja radničkih prava kada su u pitanju isplate zarada i ostalih socijalnih primanja ( regres, topli obrok, jubilarne nagrade ...) iako o ovome nije bilo govora na sastanku od 4.maja.
Rukovodstvo sindikata komunalaca odmah je obavestilo direktore i predsednike sindikalnih organizacija da ovakav predlog nije u skladu sa dogovorom na prvom sastanku pregovaračkih timova. Ovakav stav gradonačelnika nije u skladu sa važećim odredbama kolektivnih ugovora, koje ni novodoneseni Zakon o umanjenju zarada i ostalih primanja u javnom sektoru nije osporio, kada su u pitanju javnokomunalna preduzeća.
Izbegavajući nastavak pregovora, gradonačelnik Novog Sada je u međuvremenu iz njemu znanih razloga, posumnjao u reprezentativnost gradskog sindikata komunalaca i legitimitet predsednika Gradskog odbora i pregovaračkog tima. Ova sumnja izneta je zvanično po prvi put na Socijalno - ekonomskom savetu grada.
Sindikat zaposlenih u komunalno - stambenoj delatnosti kao i Savez samostalnih sindikata Novog Sada i opština, dostavili su gradonačelniku uverenja o reprezentativnosti i licu ovlaštenom za zastupanje ovog sindikata kao i rešenja Ministarstva rada i socijalne politike. Na naknadni zahtev predstavnika gradske vlasti pomenuto ministarstvo potvrdilo je da je Zoran Radosavljević legalni predsednik i zastupnik sindikata komunalaca.
U sindikatu komunalaca tvrde da je neopravdano bila izražena sumnja u reprezentativnost sindikata i legitimitet predsednika kao i pregovaračkog tima te da je ova sumnnja poslužila gradonačelniku da vrši opstrukciju u daljim pregovorima, čime su se stekli uslovi za angažovanje Agencije za mirno rešavanje sporova.
Zaposleni u JP i JKP u Novom Sadu treba da znaju da su i dalje na snazi odredbe posebnog i pojedinačnih kolektivnih ugovora iako u pojednim sredinama direktori, "na mala vrata", pokušavaju da primene preporuke gradonačelnika u smislu umanjenja radničkih prava, što nije u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorima.
Zašto to čine ili pokušavaju da čine zaposlenima u komunalnoj delatnosti grada nije poznato, a diče se da pripadaju evropskoj centrali socijal-demokrata i da žele lepši, bezbedniji i humaniji grad Novi Sad.
U SPORU SMO
Članovi Gradskog odbora Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada, koji su formirali pregovarački tim u vezi otkazivanja dela posebnog kolektivnog ugovora, smatraju da je ovaj sindikat već u sporu sa predstavnicima gradske vlasti te će se u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju sporova angažovati Agencija za mirno rešavanje sporova, a pre aktiviranja drugih metoda sindikalne borbe.
POSLE NAJAVE GRADSKE VLASTI
BRANICEMO KOLEKTIVNI UGOVOR
Jedna od ugovornih strana moze da zatrazi raskid kolektivnog ugovora, ali se u tom slucaju moraju poštovati zakonska rešenja u daljem toku pregovora. – Pretnja štrajkom nije ucena vec poziv na socijalni dijalog
Osnivac javnokomunalnih preduzeca u Novom Sadu, odnosno predstavnici gradske vlasti, pocetkom aprila obavestili su Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada da kolektivni ugovori komunalaca nisu " dobri " za javna preduzeca, da ih odvode u negativno poslovanje i da ce isti biti otkazani.
Odmah je usledio i jednostrani otkaz posebnog kolektivnog ugovora na nivou grada i dat je predlog šta to treba menjati u kolektivnom ugovoru - uglavnom se radi o brisanju ili umanjenju prava iz domena finansija: zarade, jubilarne nagrade, topli obrok regres, fond za prevenciju itd. Normalno, sindikat nije na ovo pristao i zahtevao je sastanak i pocetak pregovora i predlozio je svoje mišljenje kako da se dode do razumnog rešenja.
U gradskom sindikatu zaposlenih u komunalno – stambenoj delatnosti ukazuju da kolektivni ugovori i zarade zaposlenih ne mogu biti uzrok lošem poslovanju javnih preduzeca, vec da je to posledica dugogodišnjeg lošeg odnosa osnivaca prema preduzecima i nesposobnost menadzementa da obezbede dovoljne prihode.
Javna i javna komunalna preduzeca isplacuju zarade i ostale nadoknade zaposlenima prema kolektivnim ugovorima kod poslodavca i na osnovu gradskog granskog-posebnog kolektivnog ugovora, koji je zakljucen 2003. godine i inoviran – usaglašen sa Zakonom o radu u martu 2008. godine. Za zaposlene je vazno da znaju da ce im i u slucaju otkazivanja pojedinacnih kolektivnih ugovora u preduzecima zarada biti isplacivana po posebnom kolektivnom ugovoru, s tim što treba imati u vidu da nivo zarada ogranicava Uredba o kontroli zarada koju je donela Republike.
Prema tome, pretnja sindikata da ce svim sredstvima braniti dostignuta prava zaposlenih i kolektivne ugovore, pa i pretnja štrajkom nije ucena vec poziv na socijalni dijalog. Štrajk upozorenja koji su zaposleni organizovali u svojim preduzecima 29. aprila ukazuje da ce radnici svoja dostignuta prava braniti i da nece tek tako lako dozvoliti da im se "skrešu" kolektivni ugovori.
U tom smislu sindikat predlaze da gradska vlast povuce zakljucak o otkazivanju posebnog kolektivnog ugovora i da clanovi gradskog Veca preispitaju svoj stav i da u skladu sa odlukama o formiranju pregovarackih timova otpocnu dijalog sa sindikatima javnokomunalne privrede Novog Sada.