Arhiva za 2013. godinu

DONESENE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU


Narodna skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 6. decembra 2013. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izmenama i dopunama je između ostalog propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31. decembra 2015. godine. Izuzetno od ovoga, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno nadležnog organa lokalne samouprave, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva finansija.


Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno, broj ovih zaposlenih može biti veći od navedenih 10%, uz saglasnost Vlade, odnosno nadležnog organa lokalne samouprave, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva finansija.


Pod korisnicima javnih sredstava se podrazumevaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti... Ministar finansija posebnim aktom, na osnovu predloga Uprave za trezor, utvrđuje spisak korisnika javnih sredstava. Poslednji objavljeni spisak korisnika javnih sredstava objavljen sa stanjem na dan 30.11.2013. godine obuhvata sva novosadska javna komunalna i druga javna preduzeća kojima je osnivač grad Novi Sad. Samim tim navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu se primenjuju i na navedena pravna lica u pogledu ograničavanja novih zapošljavanja.

Kliknite za ceo prikaz saopštenja

Odluka Ustavnog suda: Bez regresa i mesečne naknade za ishranu. NIJE U SAGLASNOSTI SA ZAKONOM

TV Most 16. 5. 2013.
O svemu po malo sa...
autor i voditelj:
Milorad Vukasinovic
gost:
Milorad Kotur - predsednik Sindikata komunalaca Vojvodine
Zoran Radosavljevic - predsednik Sindikata komunalaca Novog Sada


JKP: Prekomerno zapošljavanje uništava preduzeća


Broj: 13 Novi Sad, 06.02.2013. godine

Predmet: Primedbe na "Zakon o radu – predlog izmena" – Stručni komentar Zakona o radu u svetlu predstojećih promena


Nakon analize teksta "Zakon o radu – predlog izmena" koji je sačinilo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije, Gradski odbor Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada smatra da predmetni tekst u pretežnom delu ne odgovara interesima zaposlenih i članova sindikata, te da Savez samostalnih sindikata i drugi učesnici u socijalnom dijalogu ne treba da ga prihvate. Sindikat smatra da je potrebno izraditi "sindikalnu verziju" predloga izmena zakona i prezentovati je udruženjima poslodavaca, Vladi, Ministarstvu i Socijalno-ekonomskom savetu. Predlog izmena je sačinjen isključivo na inicijativu Međunarodnog monetarnog fonda, Saveta stranih investitora i poslodavačkih udruženja, te nisu usmerene na ustanovljavanje ravnoteže između interesa zaposlenih i poslodavaca. Interesi zaposlenih su i navedeni kao poslednji u nizu razloga za izmenu Zakona. Iz samog teksta je evidentna želja za "liberalizacijom" radnih odnosa, zanemarivanje statusnih elemenata radnog odnosa, približavanje ugovora o radu po svojim karakteristikama ugovoru o delu, a radnih odnosa obligacionim odnosima.


Sindikat smatra da u slučaju zakonom date mogućnosti drugačijeg regulisanja pitanja iz radnog odnosa između poslodavca i zaposlenog, ta mogućnost bude isključivo regulisana kolektivnim ugovorom, a ne zbirnim pojmom opšteg akta. Na taj način bi poslodavci imali interes pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora, a smanjio bi se broj pravilnika o radu kao jednostranih akata.


Sindikat se slaže sa izmenama Zakona o radu koje su u skladu sa ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada.


Što se tiče osnovnih zahteva za promene Zakona, Sindikat smatra:


  1. Produžavanje dužine trajanja ugovora o radu na određeno vreme sa 12 na 24 odnosno 36 meseci uz ograničavanje na najviše tri ugovora ne odgovara prirodi radnog odnosa na određeno vreme. Ovakvim regulisanjem, radni odnos bi maksimalno trajao 108 meseci tj. 9 godina, te se postavlja objektivno pitanje koje su tu privremene okolnosti koje traju 9 godina i iziskuju radno angažovanje na određeno vreme. Ukidanje obaveze navođenja razloga za rad na određeno vreme dovodi do pravne nesigurnosti, proizvoljnosti i prakse koja će dovesti do toga da ugovori o radu na određeno vreme predstavljaju pravilo, a ne izuzetak. Predloženim rešenjem se ne rešava ni jedan od konstatovanih problema.

  2. Uvođenje pojma rad na daljinu je nepotrebna, jer su postojeća rešenja u okviru instituta rada kod kuće u potpunosti dovoljna. Sadržaj čl. 42 st. 2 Zakona pruža dovoljno preciziranje ovih ugovora i ne ograničava ni u kom pogledu slobodu ugovaranja dve strane.

  3. Rad u paru predstavlja nepotrebnu zamenu za radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Lako se može desiti da u praksi ovaj oblika rada postane zamena za smenski rad, uz formalno poštovanje punog radnog vremena od osam časova dnevno i zaradu koja je naravno nesrazmerna vremenu provedenom na radu.

  4. Privremeni rad preko agencije bi trebao da bude surogat postojećem radnom angažovanju preko omladinskih zadruga. Praksa je pokazala da su ove zadruge osnivane od strane političkih partija, predstavljale centre za brojne zloupotrebe u poslovanju preduzeća. U velikom broju angažovana lica su bila starija od 35 godina, a često su obavljala poslove iz osnovne delatnosti preduzeća. Takođe nije poštovana ni odredba o privremenom karakteru njihovog angažovanja. Lica angažovana preko ovih agencija, bila bi u neravnopravnom položaju u odnosu na zaposlene u radnom odnosu kod poslodavca, a obim prava bi im bio drastično niži. Iznajmljivanje ljudi kao stvari u poslovanju sporno je i sa etičkog stanovišta.

  5. Uvođenje ograničenja prekovremenog rada na 60 sati mesečno, predstavlja dupliranje većeg broja sati u odnosu na postojeće rešenje. Radno vreme bi bilo duže u proseku za 2 sata i 42 minuta dnevno, odnosno 13 sati i 30 minuta nedeljno. Ukoliko bi tri radnika u toku jednog meseca radila u punom obimu prekovremeno, prestigli bi pun fond časova rada za jednog radnika (180 sati). U takvoj situaciji se objektivno postavlja pitanje potrebe za angažovanjem još jednog radnika umesto uvođenjem prekovremenog rada za postojeću radnu snagu, posebno imajući u vidu što se prekovremeni sati obračunavaju u većem iznosu (najmanje 26% od osnovice).

  6. Privremeni premeštaj na odgovarajuće poslove do 30 radnih dana je moguć uz donošenje pisanog rešenja i zakonom precizno regulisane uslove i situacije u kojima se on može ugovoriti.

  7. Skraćivanje vremena korišćenja prvog dela godišnjeg odmora doveo bi do prakse (koje je i dans prisutna kad je prvi deo godišnjeg minimalno tri nedelje) da poslodavci "omoguće" zaposlenima korišćenje dve nedelje godišnjeg odmora (10 radnih dana), a da se zaposleni "dobrovoljno" odrekni ostatka odmora zbog potrebe procesa i organizacije rada u preduzeću.

  8. Ukidanje vezivanja načela jednake zarade za jednak rad za poslove iz sistematizacije suprotna je načelu jednakosti i zabrani diskriminacije iz čl. 21 Ustava Republike Srbije.

  9. Uvođenje brisanja obaveze da evidenciju potpiše zaposleni kome je izvršena isplata zarade je apsolutno neprihvatljivo sa stanovišta Sindikata. Ukidanjem ove obaveze troškovi poslodavca ne bi bili drastično smanjeni, a mogućnosti zloupotrebe prava na isplatu zarada i dokazivanja njene isplate bi bili dovedeni u pitanje. Pitanje zaštite ličnih podataka nije suštinski problem u ovom slučaju, nego želja poslodavaca za isplaćivanje nejednake zarade za jednak rad, što je u vezi sa predhodnom tačkom.

  10. Predlog da se otpremnina za tehnološke viškove isplaćuje za vreme provedeno na radu kod poslodavca koji daje otkaz po ovom osnovu je neprihvatljiva. Mora se prvo imati u vidu da je ovo vrsta otkaza koja se daje bez krivice zaposlenog, a zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca. Obrazloženje za ukidanje postojećeg rešenja po kome su pojedini zaposlenih u više navrata ostvarivali pravo na otpremninu za ceo radni vek, bez navođenja konkretnog broja takvih slučajeva ili bar procenta u kome se to dešavalo je neozbiljno. Po predloženom rešenju, a imajući u vidu čest rad na crno, rad na određeno vreme, privremene i povremene poslove, česte promene poslodavaca samo u pogledu naziva usled otvaranja novih preduzeća, dovelo bi u pitanje i primenu ovog radno pravnog instituta.

  11. Obrazloženje po kome je procedura za davanje otkaza spora i komplikovana nije tačno. Prilikom donošenja odluke o otkazu, moraju se sagledati sve činjenice i okolnosti, zakon, opšti akti i ugovor o radu. Ne može se opravdavati nerad i nepostojanje opštih akata kod poslodavaca za činjenicu gubljenja radnih sporova. Poslodavac mora prvo utvrditi činjenično stanje koje kasnije podvodi pod odgovarajuću normu. Tek tada se može utvrditi ima li uslova za zakonit otkaz ili ne. Drugačija rešenja vode proizvoljnosti i pravnoj nesigurnosti.

  12. Pitanje nepreciznosti odredbe člana 188 Zakona (zaštita sindikalnih predstavnika), odnosno koji to sindikalni predstavnici uživaju zaštitu bi se moglo rešiti zakonskim upućivanjem na statut, pravila ili drugi opšti akt sindikata.


Predsednik


Zoran Radosavljević


Preuzmite u PDF verziji: OVDE